Тонална лиминарна аудиометрија

Савремена аудиолошка дијагностика подразумева примену читавог спектра испитивања ради добијања што прецизнијих података о стању чула слуха. Тонална лиминарна аудиометрија је у свакодневној клиничкој пракси основно средство за испитивање стања слуха. Она се спроводи помоћу елекроакустичних апарата – аудиометара, који су у данашње време у потпуности дигитализовани. Они производе чисте тонове у распону од 125 до 16000 Hz и са појачањем сваке фреквенције за 1 или 5 dB у опсегу од 0 до 120 dB. Њима се испитује ваздушна (преко слушалица) и коштана (преко вибратора) водљвост звука. У рутинској клиничкој процедури испитује се обично фреквентни опсег од 125 до 8000 Hz (референтне фреквенције од 500,1000, 2000 и 4000 Hz). Овом методом се практично испитује праг чујности чистим тоновима и у зависности од степена појачања појединих фреквенција стање слуха се може оценити као нормално (0-25 dB), благо оштећење (25-40 dB), умерено оштећење (40-55 dB) умерено озбиљно (55-70 dB), озбиљно (70-90 dB), велико оштећење (90 dB и више). Испитивање референтних фреквенција има највећи значај с обзиром на то да се ради о подручју људског говора и њихов пад испод 40 до 50 dB онемогућава нормалан социјални контакт. Вредности појачања појединих фреквенција уноси се у мрежни координатни систем који се назива аудиограм. Према изгледу кривих за ваздушну и коштану проводљивост и њиховом међусобном односу процењује се квалитет слуха (перцептивно, кондуктивно, мешовито оштећење).